Ustav SAD
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Pravni fakultet

(1787.g.) Mi, narod Sjedinjenih Država, da bismo stvorili savršeniji Savez, uspostavili Pravdu, osigurali unutrašnji mir, pobrinuli se za zajedničku odbranu, unapredili opšte Blagostanje i obezbedili Blagodeti Slobode i sebi i svome Potomstvu – propisujemo i donosimo ovaj Ustav za Sjedinjene Američke Države. ČLAN 1. Odeljak 1. Sva, ovim Ustavom dodeljena, zakonodavna vlast pripada Kongresu Sjedinjenih Država, koji se sastoji od Senata i Predstavničkog doma. Odeljak 2. 1. Predstavnički dom čine članovi koje svake druge godine bira narod pojedinih država, a u svakoj pojedinoj državi birači treba da imaju svojstva koja se traže od članova izbornog tela, najbrojnije grane državnog zakonodavnog tela. 2. Niko ne može da bude izabran za člana Predstavničkog doma ako nije navršio dvadeset pet godina života i nije bio sedam godina građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države u kojoj se bira. 3. Broj članova Predstavničkog doma i iznos neposrednih poreza raspoređuju se na pojedine države koje mogu da budu uključene u ovaj savez, srazmerno naseljenosti svake od njih, koja se određuje kada se ukupnom broju slobodnih lica, uključujući ona koja su se obavezala na službu za određeni broj godina, a isključujući neoporezovane Indijance, dodaju tri petine ostalih lica. Stvarno prebrojavanje vrši se u roku od tri godine posle prvog zasedanja Kongresa Sjedinjenih Država i svakih sledećih deset godina, na način koji se propisuje zakonom. Broj članova Predstavničkog doma ne može da bude veći od jednog na svakih trideset hiljada, ali svaka država mora da ima najmanje jednog člana Predstavničkog doma; i dok se takvo prebrojavanje ne obavi, država Nju Hempšir ima pravo da bira tri, Masačusets osam, Rod Ajlend i Plantaže Providens jednog, Konektikat pet, Njujork šest, Nju Džersi četiri, Pensilvanija osam, Delaver jednog, Merilend šest, Virdžinija deset, Severna Karolina pet i Džordžija tri. 4. Kad se uprazni neko mesto člana Predstavničkog doma bilo koje države, izvršna vlast dotične države raspisuje izbore za popunu upražnjenog mesta. 5. Predstavnički dom bira svog predsednika i druge službenike i ima isključivo pravo pokretanja postupka za krivično gonjenje službenih lica. Odeljak 3. 1. Senat Sjedinjenih Država se sastoji od po dva senatora iz svake države, koje bira zakonodavna vlast dotične države na šest godina; i svaki senator ima pravo na po jedan glas. 2. Odmah po svome sastanku posle prvih izbora, oni se dele što je moguće ravnomernije u tri grupe. Mesta senatora prve grupe upražnjuju se po isteku druge godine, senatora druge grupe po isteku četvrte godine, a treće grupe po isteku šeste godine, tako da se svake druge godine može da bira jedna trećina; i ako se neko mesto uprazni usled ostavke ili drugog uzroka, u vreme kada zakonodavna vlast neke države ne zaseda, izvršna vlast te države može da vrši povremena imenovanja do idućeg sastanka zakonodavnog tela, kojima se popunjavaju takva upražnjena mesta.
1
2
Odeljak 7. 1. Svi predlozi zakona o ubiranju prihoda prave se u Predstavničkom domu, ali Senat može da predlaže ili da se saglašava sa amandmanima, kao i u pogledu drugih predloga zakona. 2. Svaki zakonski predlog koji prođe kroz Predstavnički dom i Senat, pre nego što postane zakon, podnosi se predsedniku Sjedinjenih Država; ako se s njim saglasi, on ga potpisuje, a ako se ne saglasi, vraća ga sa svojim primedbama onom domu u kome je bio sačinjen, koji u celosti unosi primedbe u svoj zapisnik i ponovo ga pretresa. Ako se posle takvog ponovnog pretresanja dve trećine tog doma saglase da prihvate predlog zakona, on se, zajedno sa svim primedbama, šalje drugom domu koji ga na isti način ponovo pretresa, pa ako ga prihvate dve trećine tog doma, on postaje zakon. Ali u svim takvim slučajevima glasanje se u oba doma vrši sa da ili ne, a imena lica koja glasaju za i protiv zakonskog predloga unose se u zapisnik svakog doma zasebno. Ako predsednik ne vrati neki izglasani zakonski predlog u roku od deset dana (ne računajući nedelje) otkako je dostavljen, on postaje zakon kao da ga je i potpisao, sem ako Kongres ne spreči njegovo vraćanje odlaganjem svog rada, u kom slučaju on ne postaje zakon. 3. Svaka odluka, rezolucija ili glasanje za koje je potrebna saglasnost Senata i Predstavničkog doma (izuzimajući pitanje odlaganja sednica) podnose se predsedniku Sjedinjenih Država, i oni postaju punovažni tek kada ih on potvrdi ili – u slučaju da odbije – kada ih ponovo izglasaju dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma, prema pravilima i ograničenjima propisanim za slučaj predloga zakona. Odeljak 8. Kongres ima pravo: 1. da ustanovljava i ub

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]